SITAB

Strukovno
udruženje
taksi
preduzetnika

Registrujte se

Дирекцији за такси превоз-такси комунална делатност

Удружење такси-предузетника Београда                                                                            Београд,  Ул. Мурска 14                                                                                                                                                                        
С И Т А Б                                                                                    
Управни одбор                                                                                                                              Тел: 063/853-54-64
Бр.124-11/02.08.2010                                                                                                                              www.sitab.rs         
   е-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

ГРАД БЕОГРАД
ДИРЕКЦИЈИ ЗА ЈАВНИ ПРЕВОЗ
Сектору за такси превоз

Предмет: ЗАКОН О КОМУНАЛНИМ ДЕЛАТНОСТИМА
                  Јавна расправа

Учествујући у јавној расправи о радном материјалу Закона о комуналним делатностима, у прилогу достављамо ставове СИТАБ-а, те вас позивамо да нас информишете и доставите ставове града Београда, као локалне самоуправе која у предложеним законским решењима има посебну улогу и одговорност.

Ваши ставови су нам неопходни и због чињенице да СИТАБ учествује у Радној групи Министарства инфраструктуре на изради радног материјала Закона о превозу у друмском саобраћају, јер оба закона регулишу положај јавног саобраћаја и такси превоза, посебно.

Овде достављени ставови, примедбе и предлози СИТАБ-а на Закон о комуналним делатностима део су захтева овог удружења за коначно и трајно сређивање стања у градском превозу и такси превозу у граду Београду, због чега изјашњавање локалне управе које тражимо представља и њено јасно опредељење и обавезе у свим даљим изналажењима коначних решења за јавни превоз.

Посебно осетљива питања, које из нових законских решења произилазе, јесу везана за неопходна прецизирања или промене у законском и подзаконском регулисању статуса диспечерских фирми, која се у актуелним законским и фактичким приликама, заправо понашају као носиоци такси превоза, како у његовом организовању, тако и обезбеђењу радио веза, што је неопходно и формално укинути и такси предузетнику обезбедити да буде основни носилац такси функције, чиме се обезбеђује и његова егзистенција.

Такође, законско регулисање основних оквира за увођење лиценци, по предлозима СИТАБ-а везаних за такси предузетника, неизоставни су императив овог закона, али се он и не назире (то се односи и на друге комуналне делатности).

Ради свестранијег и објективнијег приступа новим законским решењима, предлажемо да СИТАБ учествује у Радној групи која би предлагачу (Министарство животне средине и просторног планирања), координатору (Привредној комори Србије), али и свим ресорним министарствима која су у додирним надлежностима, указала на реалне оквире и предности које условљавају другачије приступе неким решењима у дефинисању комуналних делатности , учесника, обавеза, посебно тежине и домена положаја државног уплитања у односу на локалну самоуправу и тржиште.

        Како би сва нова законска решења имала подршку и била обавезујућа за  такси-предузетника, као први корак Радна група за праћење и унапређење стања у области ауто-такси превоза у Граду Београду, која је образована решењем градоначелника Београда бр. 020-3063/08-Г од 24.10.2008. мора бити новоформирана, из следећих законских разлога:
-Такси-предузетнике не могу представљати власници диспечерских центара, јер то представља сукоб интереса, а њихово представљање нема легитимитет такси-предузетника.
 -Статус диспечера  треба одвојено посматрати од статуса такси-предузетника.
-Синдикат такси-возача, Независност, не може представљати  7500 такси-предузетника, већ лица која имају статус запосленог а којих у Београду има 48 (прилог 1 допис Секретаријата за саобраћај-Сектора за ткси превоз бр. IV-08 бр. 344-401/10 од 02.07.2010.) По Закону о раду члан 5, запослени  јесте физичко лице које је у радном односу код послодавца. Такси-предузетници су самозаполсени, тј.лица која су у АПР-у регистровани за обављање такси делатности, и немају статус запосленог у смислу Закона о раду. Синдикат се  може бавити заштитом права  такси возача испред њихових послодаваца, а никако заступањем такси-предузетника, који ни не могу да се у оквиру законских норматива као самозапослени синдикално удружују.

      Ситаб је струковно удружење такси-предузетника који окупља такси-предузетнике Београда из свих такси-асоцијација и има преко 1.300 чланова. Обзиром да се Радна група за праћење и унапређење стања у области ауто-такси превоза у граду Београду бави питањима која се тичу такси-предузетника, она мора имати легитимне представнике такси-предузетника, што чланови СИТАБ-а и јесу.

 

У Радну групу из чланства СИТАБ-а предлажемо: Васиљевић Милана, члан  и Милошевски Бранка - заменик.

       Ставови и примедбе чланова струковног Удружења такси-предузетника СИТАБ су засновани на основним принципима које су такси-предузетници усвојили као основу за унапређење такси службе, као и решавање тренутног хаоса који влада у нашем радном окружењу.Принципи на којима се морају заснивати сва будућа законска решења су:

1. Такси превоз треба и даље да обављају искључиво лица која су у АПР-у регистровани као такси- предузетници, а никако такси возачи.
         Појашњење :У прилог тог принципа и захтева говори и да је огромна већина лица која обављају такси превоз регистрована у АПР-у као такси –предузетници (Прилог 2 извор: Агенција за привредне регистре Републике Србије бр. БП – 74381/2010 од 21.06.2010,у Београду 7171 такси-предузетник у односу на 48 такси возача, а у Србији је 16.751 такси-предузетник док податак о возачима не постоји ), а чињеница да нигде не постоји податак о броју такси-возача у Србији говори  да су лица запослена као такси возачи код правног лица у делу сиве економије. Такође, такси-предузетник има већу индивидуалну одговорност према корисницима наших услуга, већу мотивацију да одговорно ради свој посао, одговорност према пореским органима...
2. Лиценца искључиво на такси-предузетника,са правилом  једна лиценца=један такси-предузетник.
      Појашњење: Лиценцирање такси-предузетника као непосредног извршиоца такси делатности је неопходно, како би се поред увођења личне одговорности стимулисао такси-предузетник. Ограничавања броја  издатих такси лиценци према потребама града или општине, са могућношћу уступања такси лиценце од стране такси-предузетника, увело би обавезу испуњења стандарда као и плаћања пореских обавеза проистеклих из обављања такси делатности. На тај начин би се и подигао сам квалитет услуга такси делатности као јавног сервиса, што он јесте и треба да буде. Напомињемо да је 7.000 такси-предузетника испуњењем норматива возила са еуро 3 мотором, уложило у такси сервис Београда минимум 49 милиона еура,што представља највеће улагање у јавни сервис Београда (7.000 возила по мин 7.000 е=мин. 49 мил.еура)
3. Прописана цена по којој се обавља такси делатност, без права на попуст.
       Појашњене:  Данашњи цена и дампинг попустима, не обезбеђује репродуктивну способност такси-предузетнику који као лице који обавља јавни сервис мора да има. Такси сервис је делатност од општег значаја, стабилни услови пословања( рентабилна, економска цена, ограничен потребан број такси предузетника,уређени законски оквир за такси делатност) одговара како корисницима (позната цена превоза), граду и држави (редовно плаћање пореза) тако и такси-предузетнику ( лична одговорност, могућност испуњења потребних стандарда..). Напомињемо да прописана цена за аутобуски превоз путника постоји, и да се сви извршиоци и придржавају те цене коју је град одредио.
4. Забранити оглашавање и нуђене  вожње са попустом,  јавним оглашавањем или оглашавањем на други начин ( ваучери, оглашавање путем интернета, оглашавање путем поште, дистрибуцијом визит-карти, истицањем обавештења на јавним местима и сл.) , којим би се вршила наплата такси превоза које није у складу са прописаном ценом (дампинг), а у случајевима оглашавања кажњавати лица која оглашавају и нуде попуст.
        Појашњење: Данас смо сведоци да поједини диспечери (власници диспечерских центара) и такси асоцијације рекламирају попусте од 10,20,30%, са заштићеном ценом од нпр.300 РСД, чиме доводе у заблуду кориснике такси услуга. Забрана попуста на прописану цену спречила би дампинг цена такси превоза, и натерала диспечере и такси-предузетнике да се такмиче квалитетом услуга (професионалношћу, квалитетом возилом, љубазношћу, временом доласка и сл), а не неекономским ценама. Уколико се овај тренд обављања такси делатности по неекономским ценама настави, квалитет возила и такси-предузетника који ће желети да се баве овом професијом ће бити катастрофалан.
5. Увођење јединствене кровне ознака за територију за коју је издата такси дозвола,кровне такси ознаке која има статус службене исправе и коју  издаје надлежни орган општине односно града.
             Појашњење: Сведоци смо великог броја нерегуларних таксиста (дивљака), којих у Београду има 2-3.000. Јединствена кровна ознака за сваки град или општину која ће имати статус службене исправе решава ту појаву.Тиме ће се ће се спречити и незаконито обављање такси делатности са важећом такси дозволом са околних општина на подручју општина или града за коју такси дозвола није издата,што је данас веома чест случај који користе нерегуларни таксисти као рупу у закону како би обављали превоз на другој општини, а инспекција као изговор за несузбијање те појаве. На тај начин се спречава  могућност диспечерима издавања кровних ознака нерегуларним такси возачима.
6. Возило којим се обавља такси-превоз мора бити у власништву такси-предузетника, или да је  такси-предузетник корисник лизинга на поменутом возилу.
           Појашњење:Поједини диспечери су у издавању возила нашли начин лаке зараде, док су та возила често технички неисправна и небезбедна а у случају незгоде поставља се питање одговорности према путницима и законске одговорности возача или власника возила.
7. Одређивање броја потребних такси-предузетника сходно потребама града или општине 
         Појашњење: Превелик број такси-предузетника онемогућава рентабилност обављања такси делатности, као и плаћање пореза, одржавања кола и осталог.
8. Правно лице у ауто-такси делатности може организовати  искључиво давање диспечерских услуга на општини за коју  добије дозволу, и то искључиво  регистрованом  ауто-такси предузетнику. Запошљавање такси-возача који нису такси-предузетници, не треба дозволити
        Појашњење: Евентуално  Лиценцирање правних лица за обављање диспечерских услуга као једине делатности, означиће почетак личне одговорности за правна лица која учествују у организовању такси делатности, када би се у случајевима не поступања у складу са законом лиценца одузимала. Запошљавање такси возача који немају статус такси-предузетника, доводи у питање квалитет лица који обављају јавни сервис.
9.  Како би се увео квалитет непосредног извршиоца у такси-делатности, лица која се баве такси делатношћу морају бити професионални возачи (КВ возач ,Ц категорија),да имају положен  тест познавање града,  уз услов да постоји слободно место за такси делатност сходно потребама града или општине да би се регистровали у АПР-у.
Појашњење: Потребно је поставити минимум услова за лица која би да конкуришу за   такси-предузетника, како не би дошло до нестручног извршиоца, срозавања и деградација струке, обзиром да се ради о јавном сервису и превозу путника.
 
   Досадашњи главни  узроци нагомиланих проблема у такси делатности су:
               - лоша законска регулатива и нерад инспекције на сузбијању нелегалног превоза,
               - заступања такси-предузетника без легитимитета а зарад својих личних интереса од стране појединаца који нису такси-предузетници (диспечери и синдикати такси-возача представљају такси-предузетнике и одлучују о условима рада такси-предузетника)
              -непостојање прописане цене и омогућавање „дампинга“ попустима
              - вршење експеримената од стране лица која нису упозната са основама такси делатности, без правог учешћа и уважавања предлога представника струке
              - рад по питању такси делатности је био скриван и без утицаја такси-предузетника
               -непостојање квалитетног приступа решавању питања каја решавају такси-делатност
       Једино уклањањем ових аномалија и  уз уважавање горе наведених принципа произашлих са позиција струке такси-предузетника које воде решавању нагомиланих проблема, може се доћи до дугорочног решења проблема која дужи низ година упропашћују такси делатност.

         Због свега горе наведеног, сматрамо да такси делатност треба да буде комунална делатност, а сва нова решења и законски оквири који теже да уреде обављање такси делатности морају да садрже горе наведене принципе утврђене од стране самих такси-предузетника, како би се такси делатност унапредила са позиције струке и спречило лобирање које би уништило такси-предузетништво у Србији.

           Чланови Удружење такси-предузетника СИТАБ на састанку одржаном 12.07.2010.год., као одговор на Нацрт Закона о комуналним делатностима,усвојили су следеће  примедбе и ставове:

 ЗАКОН О КОМУНАЛНИМ ДЕЛАТНОСТИМА
СТАВОВИ И ПРИМЕДБЕ НА НАЦРТ ЗАКОНА

                                                         I   ОСНОВНЕ ПРИМЕДБЕ

1. Предлагач Закона је Министарство животне средине и просторног планирања, уместо Министарство за државну управу и локалну самоуправу, у сарадњи са ресорним министарствима: Министарство рударства и енергетике,  Министарство рада и социјалне политике, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство економије и регионалног развоја, Министарство за инфраструктуру-саобраћаја, Министарство трговине и услуга, нашта упућује чл. 2 и 3 Закона, када одређује делатности које се сматрају комуналним

2. Координатор (формални учесник у поступку) је Привредна комора Србије, која није на одговарајући начин обезбедила учешће давалаца услуга -такси предузетника, конкретно (мада јесмо сагласни да се овој асоцијацији привредника и у овом закону обезбеди одређена улога – види примедбе на одредбе којима се регулише положај Дирекције за комуналне делатности), што сугерише да неће бити довољно квалитетне јавне расправе, посебно нису укључени корисници комуналних услуга (Национална организација потрошача Србије)

3. Иста примедба се односи и на Сталну конференцију општина и градова

4. Нису довољно раздвојени природни монополи (вода, струја - производња и дистрибуција) од комуналних делатности које обезбеђују предузетници – без икакве помоћи локалне самоуправе (такси делатност), како у условима за организацију, надлежности Дирекције за комуналне делатности, тако и образовања цене услуга

5. Стратегија реструктурирања јавних комуналних предузећа у Србији није донета (мада је рок био 31.12.2009.), која је требало да одреди основне и дугорочне циљеве и параметре у свим, односно већини комуналних делатности, које су предмет овог закона (што предложени Закон о комуналним делатностима чини одвојеним од свеобухватности и компатибилности прописа који уређују ову м материју), због чега се у овим ставовима СИТАБ-а користе основни приоритети Националне стратегије развоја железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у Републици Србији од 2008 до 2015. године, коју је Влада Србије усвојила 27.12.2007.

6. Упорна и образложена залагања СИТАБ-а да се у такси услугама унапреди и определи претежни предузетнички приступ код одређивања статуса давалаца услуга има упоришта и у поменутој усвојеној Стратегији, у делу који за циљ националне економије и инфраструктуре опредељује преструктуирање, комерцијализацију и приватизацију првенствено великих привредних субјекта у државној својини, а не предузетника у такси превозу

7. Део Закона којим се уређује питање цене услуга мора бити тако формулисан да се обезбеђује сигурност у ценама и онемогући различит приступ према корисницима (прописане цене): чл. 41 Закона

СТАВОВИ И ПРИМЕДБЕ НА НАЦРТ ЗАКОНА

                                                     II ПОЈЕДИНАЧНЕ ПРИМЕДБЕ

2. У чл. 5 тач 3) после речи „привредно друштво и предузетник“ додати: „који је регистрован само за вршење одређене комуналне делатности“ (ради онемогућавања да се такси превозом баве и друга лица којима то није основна и једина делатност: тако је био покушај low cost taxi а како би се такси  делатношћу могла да баве лица која имају статус такси-предузетника )

3. Надлежност Дирекције за комуналне делатности може у целости бити остављена Привредној комори Србије, а ценовни део (тарифна политика и методологија) за утврђивање цене комуналних услуга да буде у надлежности Министарства државне управе и локалне самоуправе (јер је то гарант за уређивање материје прописаних цена услуга, једнаких за све кориснике у једној локалној самоуправи

4. Чл. 9 после рачи „Дирекција доноси Правилник о критеријумима за оцену испуњености услова“ додати речи: „у складу са прописима којима се ближе уређује обављање делатности из овог закона“, после чега остаје предложени текст: „у року од шест месеци од дана усвајања овог закона“ (нпр. очекиване измене у Закону о превозу у друмском саобраћају и сл.)

5. У чл. 18 пооштрити услов за доношење одлуке, тако што ће се тражити 2/3 већина (орган управе 2/3 већином присутних делегата одлучује о изради студије оправданости поверавања комуналне делатности), како би се необјективне и лобистичке одлуке свеле на најмању меру

6. Чл. 29 је добар, јер утврђује да се услови за вршење комуналне делатности утврђују од стране надлежног органа локалне самоуправе на својој територији (искључује могућност обављања такси превоза са једне територије на којој је дозвола издата на другу)

7. Чл. 39 тач.4 („непостојање разлике у ценама између различитих категорија потрошача, сем ако се разлика заснива на различитим трошковима обезбеђивања комуналних услуга“) мора бити прецизније уређен принцип, јер се мора обезбедити да се садашњи попусти у ценама такси услуга код телефонског тражења превоза (као смањења трошкова доласка и чекања такси возила на стајалиште) нема карактер овог изузетка (а то може залагањем за минималну или квалитетније решење уз прописану цену такси превоза)

8. Чл. 41 ст.8 треба да гласи: „Уговором о поверaвању уређује се поступак промене цене комуналних услуга уколико промену цене комуналних услуга тражи вршилац комуналних услуга или јединица локалне самоуправе“

9. Чл. 48 мора да садржи прецизне назнаке о надлежности министарства (види тач. 1 Основних примедби)

        Захтевамо да се приликом израде нових законских решења уваже принципи које су  такси-предузетници усвојили као основ за оздрављење такси-делатности, а да се при изради нових решења омогући активно учешће представника  струковног Удружења СИТАБ, како би се дошло до дугорочног решења које би допринело решавању садашњег хаоса у нашем радном окружењу. 

Очекујући ваше брзо изјашњавање,

 

Удружење такси-предузетника Београда  СИТАБ,
    Подпредседник Управног одбора
Стеван Благојевић           

_________________________